Dobra , fina , humana... Odjednom osetite ledeni bran i pozelite rez, ucinite li to?
Pocinju komentari- sta joj je, nije valjda od kamena? Imamo li potrebu objashnjavati se?
. U sledecem trenutku vec sve izgleda drugacije..
Neverovatno nebitno... Nepostoi sutra, juce je uspomena, jedino nam sad
i danas preostaje......Da li se nekome desilo da odjednom shvati da
njemu nije mesto i ode bez reci??? Zasto??? Treba li dati objashnjennje
kad se dogodi to? Ta potreba za napushtanje i odlazak??? Kako to sve
shvati druga strana??