Roditelji, u večnoj trci da porodici osiguraju “normalan” život, mogu se naći u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i roditelji koji misle da rade “najbolje” nađu pred zidom i užasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budućnošću i životom.
Zato, treba naći vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Baš kao što dete učimo o rešavanju drugih životnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oči ni pred drogama. Mladi čovek mora naučiti kakva mu zaista opasnost preti. Porodična sreća, pa i život mogu biti cena kojom se plaća zanemarivanje i pomisao “Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca”.